Svetla grada polako se gase, dok koraci odjekuju kroz noć. Tražim te tamo gde uspomene spase, tamo gde ljubav više neće moći doć'. Zvezde su danas nekako tiše, kao da znaju da te nema više. (Refren) Nek te mesec polu prazan podseća na mene, kad se senke duge po zidovima penju. Mene će sunce podsećati na tebe, u svakom zraku, u svakom novom trenu. Tako lepo, tako daleko od mene, ostaješ tajna što kroz vreme vene. (Strofa 2) Jutro se budi, boja je zlatna, a hladnoća u grudima još uvek stoji. Naša je priča bila povratna, al' sada smo samo stranci u boji. Gledam u nebo, tražim taj sjaj, što nas je vodio u beskrajni kraj. (Refren) Nek te mesec polu prazan podseća na mene, kad se senke duge po zidovima penju. Mene će sunce podsećati na tebe, u svakom zraku, u svakom novom trenu. Tako lepo, tako daleko od mene, ostaješ tajna što kroz vreme vene. (Završetak) Samo tragovi, samo reči u tami, ostali smo večito izgubljeni i sami. Tako lepo, tako daleko... Samo ti i ja, i nebo koje je reklo sve.